Sashin blog

…jos jedna od zivotnih faza…

SUKOB MISLJENJA

Ovo je najlepsi grad na svetu!” G-dja Dobric je pljeskala rucicama….

Ovo je najsmrdljiviji grad na svetu…” gundjala je g-dja Zlokic….

Hajde, cuti! Zloco jedna… Uvek ces da ostanes dzangrizava gundjalica….

Nisam…. Samo sam realna . Pogledaj sav taj haos po ulicama. Pogledaj te ljude. Mediokritete… Lopove… Prevarante… Lazne moraliste… Nadobudne lovatore… Formalista koliko hoces… O birokratama necu ni da pricam…Karijeristi… Skorojevici…. Ti bi mogla da skines malo te svoje ruzicaste naocare . Ne mislim da si glupa, ali… Ako budes tako nastavila, pomislicu da jesi. Tebi je sve fino…. sve lepo…sve dobro… Mislis da u svim ljudima ima nesto dobro, samo da to treba iskopati… Ne, draga moja… U zabludi si! Svi su losi, dok se ne dokaze suprotno!” Drobila je bez prestanka Zlokicka…

Znas, ne mozes me ni isprovocirati ni naljutiti… Vec sam navikla na tebe. Uostalom… ne idemo jedna bez druge – ne bi bilo normalno, zar ne? I by the way, to sto smo u stalnom sukobu je vrlo produktivno, jel tako? To sto je rezultat u moju korist….” smeskala se Dobricka…..

Pppfff… Javi se kada budes vodila evidenciju… Ne verujem na rec. Uostalom, sigurna sam da je vise od polovine stanovnistva MOJEEEE!

Zabolela me je glava od ove svadje, pa sam resila da ih ignorisem neko vreme. Necu dozvoliti da mi se mozak raspadne od sukoba njihovog misljenja. Zasto sam uopste i pocela da razmisljam o ovome? Aha…znam! Poceli su prvi prolecni dani, skazaljka mi je naglo poskocila na meracu raspolozenja, a upravo sam gledala fotke Beograda na nekom kalendaru.

Krenula sam sa posla ranije, jer sam imala dogovor za kaficu u gradu… Sunce se razbaskarilo, a ja sam osecala neke poznate mirise koji su me asocirali na “neke tamo” godine i neke davne dogadjaje… Ne znam da li se i drugima to desava, ali, stvarno odredjene mirise vezujem za odredjene ljude, dogadjaje i neka vremena….

Podpazusni smrad asocira na voznju gradskim saobracajnim“… Zlokicka nije odolela….

Ne kretenu! Miris reke…bora…miris proleca….Pogledaj bele cvetice na sve strane – Beo-grad” cvrkutala je Dobricka

Beo je samo kada padne sneeeg”…vristala mi je u glavi Zlokicka…. Zatresla sam glavom da ih malo anuliram…

Dugo se nisam smucala po centru. Jednostavno, nema se vremena. Imala sam skoro ceo sat slobodno do pomenute kafe, pa sam krenula lagano kroz Knez Mihajlovu ulicu… Smeskala sam se , (i sama sebi licila na idiota), jer su me preplavile uspomene iz mladosti. Tu sam odrasla…. iza coska… Naravno da je “Knez” bio pun… Lepi ljudi… Lepe devojke… Naravno, muzicari, koji su tu u svako doba godine… Pedeset metara dalje i trubachi… Retko ko bez osmeha… Uzivala sam…

Da li primecujes da su kafici prepuni?? Radi li iko u ovom gradu?” ..zvocala je Zlokicka…

Naravno da radi…pa obrati paznju da je najveci broj mladih okolo… Studentarija…ucenici… Zar grad treba da bude prazan da ti ne bi gundjala?” … Odgovarala je Dobricka…

Jedan…dva…pet….sedam…”

Sta to brojis gundjalice?”

Plavuse! Zar je moguce da sve devojke zele da budu plavuse sa silikonima? Kako je to…khm…”

A da li postoji nesto sto tebi ne smeta? Pogledaj onu grupicu! Cetiri cure koje se smeju od srca… i crna i smedja i plava…. Pa slusaj ih! Zvuci bozanstvenoo! Prava muzika za usi!!”

Ppfff… ‘ajde…ako nista drugo bar su normalno obucene, a ne golog stomaka iako je tek tri dana preko nule…”

Mozes da pricas sta hoces… Ove devojke su slika naseg grada…Nekonvencionalne… Nasmejane… Zdrave… Optimisticne… Vidi se na prvi pogled da imaju dusu. Neko je rekao za ovaj grad i ljude u njemu da ih se treba cuvati, jer imaju dusu… “

Buaaahaaaa!!! Hajde da svratimo do silikonske doline (ulice Strahinjica Bana), pa da vidis kakvu dusu imaju!! Hahahaha! Dusa od grada je smislila za svoju dusu od ulice ime sa dodatkom silikona! Buuaaaahaa! Znas kako je jos zovu? Dolina nojevaaaa! Znas zasto? Jer iz kafica isturaju svoje glavice kao nojevi ne bi li videle koji automobil stize!! Hahahaha! Devojke u silikonskoj dolini su najbolji procenitelji pokretne imovine na svetu, kad ti kazeeem!” Zlokicka je urlala na sav glas….

Ti bi od svih devojaka napravila crnogorske neveste :p”

Svasta pricas! Samo smatram da se moral totalno srozao. Hajde budi iskrena, pa reci da nisam u pravu”…

Cekala sam da Dobricka udari kontru, ali…. nista. Jbg. U pravu je. Onda mi padose na pamet moje cure i njihve drugarice…

Hajde da to ostavimo za drugi put, pliiizzz”…

A zastoo? Damice su nedodirljivee, haaa??”

Ne gundjalice, nego je doslo vreme da se ode na kafu! Zar neces da prisluskujemo i komentarisemo, haaa? haaa?”

Uuuh….kako znas sta da kazes! Naravno da hocu! Tip je totalni lelemud „

„Nemoj tako…nije los…. Ima dobru dusu”….

Aha..i sta jos lepo mozes da kazes za njega”?

Paaa…. IMA DOBRU DUSU!!!”…

Mislim…. Argumenti su ti… GLASNI!!!”

HEEEEEEEEJ!!!! Razdrala sam se i prekinula galamu u glavi…. Mahnula sam Gogiju koji me je cekao ispred kafica. Moje dame ce morati malo da se strpe dok ne budem imala vremena da ih ponovo slusam….

Idemo negde na Savu…vidi kako je lepo vreme !!

Mozeee! “ … mislim da svi znaju da obozavam vodu…

Sava je….SAVA!! Lepa u svako doba godine….Dama u svetlucavoj haljini koja lagano klizi, zrachi i ….smeje se….lepo se cuje kako se smeje….

Volim da sedim pored vode jer me to na neki nacin ispunjava energijom i smiruje. Stvarno sam se radovala kao dete dok sam pijuckala kaficu i blejachila u vodu. Gogi je stari prijatelj. Nema potrebe da mu kazem bilo sta da bi znao kakvo mi je raspolozenje i sta u tom trenutku mislim.

Aaammmmmm…..” Dobricka je pocinjala da se opusta….

MANTRAS??? Gle stroke! Gle djubretaaa!” Zlokicka nikada ne miruje. Uvek je tu da kvari dobro raspolozenje upadicama, sarkazmom i ironijom. Zlokicka je prava zloca!

Moram nesto da promenim u svom zivotu….nesto drasticno”

Gogi me je pogledao podsmesljivo….”Opet? To ti pada na pamet svake godine kada pocne prolece. Sta si sada smislila? Koliko te poznajem, ta faza te drzi nedelju dana u vr’glave”….

Ubila sam ga na mestu pogledom…

Vidis da sam mrtva ozbiljna….sada me pusti da razmisljam o tome… Ti razmisljaj o tome kako ces ove godine imati bogatiji sexualni zivot. To ti je najveci problem :p”

Isplezio mi se i utonuo u svoje misli….

Haaaa! Drasticna promena!! Kekekeke…samo ako dobijemo sedmicu na LOTO-u”….

Nisi u pravu….i male promene u zivotu mogu da imaju veliki odjek… khmm… mislim da me razumes sta sam htela da kazem”….

Ma razumem, ali….OVO JE ZEMLJA SRBIJAAAA!!! Time je sve receno!!! Ovde se nista ne menja…samo klizi nizbrdo… i to ne lagano, nego brzinom svetlosti! A svi se, kao, necemu nadaju…. Cemu? Da ce da im se poveca plata? Da ce moci da zive bezbrizno – pardon, ne bezbrizno, nego koliko-toliko dostojanstveno… Pod tim podrazumevam da mogu da kupe bar hranu za prezivljavanje…. Da ce neko da reaguje …mislim “neko” !… Da ce da osvoje koji euro na nagradnoj igri..>posaljite sms i dobicete…< Onda od tih “velikih” nadanja prelaze na manje… Da im nece iskljuciti struju…. Da ih Infostan nece ganjati za nesto sto su platili pre 10 godina…. Da ce moci deci da plate skolovanje…. Da se niko od porodice nece razboleti …panika..panikaa…PANIKAAAA!!! .. 95% Srba je panicno!”

Dobricka je strpljivo sve saslusala… Ona nije po prirodi tupava – samo je veliki optimista. Ne “veliki” – UZASNI! U svemu pokusava da nadje nesto dobro… U svakome pokusava da vidi nesto pozitivno…. Da nije tako, Zlokicka bi totalno preuzela kontrolu, a to nikako ne bi valjalo. Desavalo se to u nekim trenucima kada nisam bila bas svoja. Tada sam se opustala i prepustala …. Zlokicka bi onda apsorbovala sve moje misli i samo bi rasla, rasla …i jachala! Ali….to je bilo nekada. Dugo nisam dozvolila da mi se tako nesto ponovi.

Znas..” ..Dobricka je pazljivo birala reci i govorila polako…”neke stvari svi uzimaju zdravo za gotovo…. Za neke stvari niko nije zahvalan – jednostavno ih podrazumeva…. Sve zavisi kako posmatras zivot… Neki vide samo ruzu, a neki samo trn…. Neki vide samo mrak, a neki i zvezde u potpunom mraku… Sve u svemu, ako ne razmisljas o dobrim, lepim stvarima, one ti se nece ni desiti….”

Pogledala sam Gogija koji se zavalio podigavsi noge na ogradu od splava…. Osetila sam toplinu oko srca…. Imao je blazen izraz lica koji je govorio: “Ma sve je super…sve je u najboljem redu… a ako i nije trenutno – sve ce se srediti i doci na svoje mesto..”

Pa da…bas je tako :))



Advertisements

25. marta 2010. Posted by | Nesto licno | , , , , | 4 komentara

Smajlici i zvezdice….

                                                                     I

 Postoje ljudi u mom zivotu koji samo prolaze, a ipak ostave neki trag…. postoje oni koji su prisutni tu desetinama godina…to su ona prijateljstva iz mladosti kakva se ne mogu ponoviti vise nikada…..To su ljudi sa kojima sam isla u osnovnu skolu, zatim u srednju, pa na studije….jako duga poznanstva…. postoje poznanici – dobri, dragi, ali, nisu prijatelji…a postoje oni koji su – pa, samo poznanici….Postoje oni koji su posebni na svoj nacin – koje ne mogu da ubrojim ni u jednu od ovih grupa….

Postoje i oni koji prolaze, a ne ostave nikakav trag…kao oni leptirici koji se zalecu u svetlost…. Pravi prijatelji su mi uglavnom oni iz mladosti. Zapravo, u danasnje vreme je privilegija imati pravog prijatelja .

Elem… jedan obican dogadjaj mi je izbacio iz prstitja celu ovu pricu o prijateljima…

Relativno skoro sam bila u nekom bedaku…onako zarozana… dronjava… nikakva…Kada ti se place, a zapravo ne postoji neki pravi razlog, vec eto…. sve se nesto skupi….. Mogu ja da prevazidjem takve trenutke – nekada lakse, nekada teze, ali…mogu sama…. Tada sam pozelela prijateljsku ruku…. eto…jednostavno mi je zatrebao prijatelj…nije greh, nije slabost, nego….osetila sam se nekako samom…. Uzela sam telefon i okrenula moju Zoricu. Pitala sam je samo da li je kod kuce, a ona mi je odgovorila: „Stavljam kafu …..kupi biter-lemon“. Toliko…Znala sam da me „provaljuje“ po glasu i da nema potrebe bilo sta da objasnjavam. Dok sam stigla kod nje, Buba je vec sedela na „svom“ mestu za trpezarijskim stolom, a ja….

Osecala sam se ponovo kao studentkinja od 19 godina koja ide da vezba matematiku i mehaniku sa svojim drugaricama – koleginicama…. Momentalno mi se vratilo ono vreme kada smo se selile od jedne do druge iz dana u dan…. Listici za yamb i kockice koji su nestajali na nemogucim mestima kada se pojave roditelji sa posla…. Gomile papira… lenjira… kafe i sakrivenih pepeljara…. I danas me neki mirisi podsete na to vreme….

Kada sam najzad sela na „svoje“ mesto, gde su me cekali kafa i pitje, osetila sam se… sta znam…. sigurno…. lakse… oslobodjeno…ne znam bas da li bih umela da opisem taj osecaj. u svakom slucaju – divno:) I bez obzira da li bih dobila konkretnu pomoc u takvom trenutku, beskrajno mnogo mi je znacio osecaj da imam prijatelje koje mogu pozvati u bilo koje doba dana ili noci i koji ce biti tu za mene. I da…jos nesto…. Nikada se ne ustrucavam da im pokazem koliko ih volim i koliko mi znace… takodje se ne ustrucavam da ih iskritikujem i kazem svoje misljenje, kakvo god da je…To nekada moze da bude i prilicno burno, histericno, euforicno, ali…. oni me dobro poznaju i vrlo dobro znaju sta mogu da ocekuju od mene 🙂

Hvala mojim dragim prijateljima 🙂

                                                                   II

 Rekla sam da postoje i ljudi koji su posebni na neki svoj nacin, a ne mogu da ih ubrojim ni u jednu grupu….. Nisu mi prijatelji… nisu poznanici… nisu ni kao oni leptirici koje sam pomenula…. Oni su…pa – nesto posebno 🙂 Posebni su zbog svog stava…. zbog nacina na koji razmisljaju… zbog svojih interesovanja…. zbog kojecega…O tim ljudima ne pricam ni sa kime… Te ljude ne ocenjujem…ne procenjujem… ne sudim im…Ne dozvoljavam u mom prisustvu da ih iko pominje u negativnom kontekstu – kod mene su zasticeni kao beli medvedi… Tim ljudima mogu pokazati svoju naklonost jednostavnim smeskom, nekim bezazlenim gestom…. Te ljude izuzetno postujem, prija mi komunikacija sa njima, raduje me njihovo prisustvo, pa iako ima jedan broj njih koje nisam ni upoznala oci u oci, to ne pravi prepreku da izgradim svoje misljenje o njima i da budu za mene „posebni“…. Neki od njih su nestali …. jednostavno se izgubili ko-zna-gde…. Neki novi su se pojavili…. Neki nestanu na kratko pa se ponovo pojave, a onda imam osecaj kao da su u stvari sve vreme bili tu.

Ti ljudi znaju da su mi dragi, a sve se zavrsava smajlicima, zvezdicama ili „$“ , sto nekada moze da kaze vise nego reci. Bar meni :)))

 

               

30. novembra 2009. Posted by | Nesto licno | , , , , | 1 komentar