Sashin blog

…jos jedna od zivotnih faza…

Jedan osmeh resava sve

Moje starije dete je za rodjendan pre mesec dana dobila ljubimca…. Ne znam da li mogu da kazem “kucnog”, ali, s’obzirom da je u kuci, znaci da je kucni. To dovodi do sledeceg pitanja: ako imas slona u kuci, da li je i on “kucni” ljubimac…. Hajde da ne sirim temu. Elem…da – nisam rekla : ljubimac je Zika – mish…. Pazi – GLODAR ! U prvom trenutku sam bila zgrozena…. Onda sam ga pogledala, onako malog (valjda beba mish), sarenog, (crno belog-kao mala krava), pa sam opet bila zgrozena. Vec posle nekog perioda sam se koliko-toliko navikla na njega, ali… i dalje sam zgrozena. Nekako sam mislila da ce ta moja “zgrozenost” da prodje, medjutim – nikako. A onda mu je Jovana kupila kavez-dupleks. Ima vecu kvadraturu u odnosu na svoju masu od mene. Hajde, ok dupleks, nego… U sklopu kaveza je onaj idiotski tocak po kome Zika jurca i valjda misli da moze da stigne negde.

E, sada… problem je sto Zika pocinje da trci obavezno posle ponoci, a tocak drchi kada se okrece. U pocetku sam mislila da neko napolju nesto vuce, lupa, drnda, ali jok! Onda sam pratila cime se hrani mis, jer trci kao drogiran. I shvatila sam da je on moj neprijatelj. NAMERNO ceka da zaspim da bi poceo da jurca! Probala sam da ga izbacim na terasu, ali se volsebno opet stvori unutra…jbg, koje god dete da dodje, unese ga. Malo me je sramota da priznam da ne mogu da spavam zbog misha ali, tako je. Bicu tvrdog srca – Zika ce da leti !

I tako, posto se nisam bas naspavala, izlazim jutros kao zombi iz stana i….i…. Vrisnula sam na sred hodnika ..(zenstveno ..zastrasujuce…birajuci reci)…” JEBEM VAM MAJKU KOMSIJSKU LOPOVSKU!!!”

Vec treci put mi kradu cvece ispred vrata! S’obzirom da sam od jutros uzasno isfrustrirana, besna, nervozna, bespomocna…. nisam nista drugo mogla do da doticnom komsiluku ostavim nesto napismeno. To “napismeno” je bilo nesto u fazonu: u zgradi zive neki koji bi mogli malo da se kultivisu i nauce nacinu ponasanja u ovom nasem gradu – dajem besplatne casove i savete, pa svratite…. mozda i dobijete neku biljku :p Zar je potrebno nekome objasnjavati da biljka, iako mi je ispred vrata …MOJIH VRATA… nije “zajednicka imovina” . Bez obzira sto je posle mozda paze, cuvaju, zalivaju i tako to, ipak je to MOJEEE!! Sve u svemu, resila sam da nesto uradim…jos ne znam tacno sta, ali – smislicu!! Jbg – nemam pored sebe muskarca koji bi se borio za moja (i naravno svoja) prava, jer ja ovako jadna… nezasticena… slabasna zena… ne znam kako da izadjem na kraj sa svim strahotama, problemima, uzasima i ostalim sranjima koje nosi “soliranje”. Preterujem? Paaa…mozda malo🙂 Medjutim, evo primera: onomad (ima desetak dana) na parkingu ispred firme lepo ja vozim Yugisu trazeci mesto za parking i vidim na nekoliko metara ispred sebe lika koji je stao da izbaci iz kola zensko stvorenje. Stanem ja regularno…bez zurbe… bez frke… cekam… Zenska je izasla i krenula svojim putem, a on je lagano krenuo napred. Naravno, ja krenem za njim, jer, apsolutno nema svrhe da stojim na sred ulice i cekam da prodje radno vreme. Elem… spodoba je zakocila, (zakocila i ja) a onda je ….krenuo u rikverc !! Uvek sam zelela da Yugisa ima neku malo snazniju sirenu – kao brodsku, na primer, medjutim, ova sirena ima vise prizvuk krave koja muche ( i to bolesne krave), tako da bez obzira sto sam ja histericno lupala po sireni, volanu, a i drala se usput kao magarac, spodoba me je tresnula. Ja izlecem iz kola uz glasno negodovanje (prevod: &*^^*#@%%^&), na sta mi on kaze: “Sto me pratis”? Trepcem i ne verujem! Valjda je shvatio kakvu je glupost izvaljao, pa je dodao: “Nisam te video”! Na moje: “I sta sada? Polomljena maska…bla bla…”, on je rekao ..on je rekao… (dize mi se pritisak i kada se setim)… “NIJE TO NISTA – IONAKO, VIDI NA STA LICI AUTO” …JBT!!!! Kao da mi je stavio prst u oko! Jeste da Yugisa ne izgleda bas najbolje – u najmanju ruku kao da sam ga izvadila sa otpada i okacila mu jelkicu da bi bolje izgledao, ali – STA TO NJEGA BRIGA!!

Dok sam se spremala da ga bacim na travnjak i pocnem da gazim, videla sam krajickom oka kako njegova cerka (ona riba sto je bila u kolima) dotrcava jelenskim skokovima…. Bilo je ocito da se uplasila za oca. Boga mi, da sam na njenom mestu, i ja bih! Uz gomilu reci od kojih polovinu nisam razumela, shvatila sam da zna mog direktora i da ce ona to da sredi…sluzbeni auto… bla bla…. Naravno, disa je otkacio i sve je ostalo kako jeste. Zasto sam ovo ispricala? Pa ovako: da imam pored sebe neko musko ne bih morala ja da se derem onoliko! A i mozda bi se doticni “gospodin” vise uplasio nekog muskarca. Ovako sam ostala ko pokisla kokoska sa polomljenom maskom. I opet se vracam na ono sto mi je rekla koleginica relativno skoro. Ujutru sam usla u kupatilo i umalo nisam poginula – vruca voda je sikljala na sve strane. Zavrnula sam ventil i otisla na posao… Usput sam razmisljala kako je to vec…ne znam ni ja koja stvar po redu u kuci koja treba da se sredi. Sa vrata kancelarije sam zaurlala: TREBA MI MUUZ!!! Na to je moja draga koleginica samo rekla: “Ne, draga- ne treba tebi muz – tebi treba majstor”…. Koja istina!!!

Dakle….kao sto sam rekla…. dan polu-depresivan…. Doduse, dan je onakav kakvim ga napravis sam ujutru. Znas ono: probudis se i resis da ti dan bude lep. (A onda se najebes mile majke komsiluku)…. Kao sto je jednom prilikom ona opajdara Ruska Jakic izjavila: “Stanem ispred ogledala i kazem sebi: kako si lepa..kako si zgodna…kako si pametna..” Ne mogu ni da zamislim kako to izgleda, medjutim, kao ideja je odlicno. Baba mi je svojevremeno govorila: “U zavisnosti od toga ko je prva osoba koja ti pozeli dobro jutro i u zavisnosti od toga na kakav nacin to uradi, takav ce ti biti ceo dan.” Znaci, ako je to neki baksuz, ceo dan ce ti biti skenjan. Da bi to nekako izbegli, treba pribeci sledecem: kada ustanemo, odemo pred ogledalo, nasmejemo se sto sladje i pozelimo sami sebi dobro jutro. Deluje ! (Pod uslovom da te ne sjebu komsije na prvom koraku iz stana). U svakom slucaju, resila sam da se slatko osmehnem i sve svoje probleme pogledam sa odredjene “distance”…. Pa zaboga….vec za koji dan ce mi sve ovo biti jako smesno i totalno nebitno, a da ne pominjem kako ce biti za koji mesec….godinu…🙂 Prema tomeeee…Osmeh na lice :))

14. maj 2010. - Posted by | Nesto licno |

8 komentara »

  1. Uh sad mi lakse, ja se smejela od pocetka do kraja teksta😆
    Posla od Zike, preko cveca, komsija, juga, vode…pomislih gde li ce stici i zna li gde je posla😀

    Komentar od zelenavrata | 14. maj 2010. | Odgovor

    • Ih :)) Evo, vec mi je sada lakse, posle samo dva dana:)

      Komentar od saschabg | 15. maj 2010. | Odgovor

  2. Ako si blizu B. Brda mož da ti dam broj jednog dobrog majstora🙂 A muž ti još ne treba. Treba ti džangrizavo kuče, po mogućstvu sa isto takvom facom pa nek ono laje a ti gledaj kao da ćeš nekog ujesti i eto🙂
    Mrgudi bolje prođu u životu (kad znaš kad da budeš mrgud).

    Komentar od marouk | 16. maj 2010. | Odgovor

    • Hahahaha🙂 Nisam na zalost, na Medaku sam:) A sto se muza tice… Jedino vredno sto sam mogla da dobijem od njega, dobila sam – moje dve lepotice… Bilo sta drugo moze da se dobije i od onoga koji nije muz. Prema tome – nikad vise🙂

      Komentar od saschabg | 16. maj 2010. | Odgovor

      • I lepotice mogu da se dobiju od nekoga ko nije muž😉
        Ih, da nije stariji čovek, poslala bih ti majstora još danas🙂

        Komentar od marouk | 16. maj 2010.

  3. ako je samo jedan dovoljan, ja odmah ulažem dva😀😀, pa šta bude.🙂

    Komentar od shunjalica | 17. mart 2011. | Odgovor

    • Ih🙂 .. U danasnje vreme kada su svi depresivni, nadrndani i namrsteni, taj jedan moze svasta da napravi. Imam utisak da je oko mene sve manje ljudi koji se smeju. Pre neki dan idem sa drugaricom iz banke, a posto smo se cerekale po ulici, privukle smo paznju jednog…ne jednog – jedne muske spodobe, koja nas je pitala:“ Sta se vas dve kliberite ko lude na brasno..?“ Zar je doslo dotle da ljudima smeta i da vide nekoga ko se smeje? Samo ti ulozi dva🙂 …toga nikada dovoljno.

      Komentar od Aleksandra | 19. mart 2011. | Odgovor

      • U bivšoj firmi gazda rešio da uloži prigovor na svakog radnika, kad je došao do mene, pošto nije našao ništa drugo prekorio me rečenicom
        – Ti kad izađeš iz kancelarije se uvek smeješ, kao da je plata svaki dan!

        Odgovorila sam mu, naravno uz osmeh:
        – Direktore ovde plata i jeste samo za smejanje, onog dana kad ne budem imala snage da se nasmejem, vaša kamera me više neće viđati.
        Tu se razgovor završio.

        Strašno je što i na radnom mestu nije niše važno kako obavljaš svoj posao, već što se osmehneš kolegama u prolazu do toaleta. Ljudima se zabranjuje osmeh, ne ide uz strogo poslovni dres kod. Nije ni čudo što ga ljudi onda osuđuju i na ulici kad se sretnu s njim. Posebno ako je prirodan i nekontrolisan, još će nam uskoro odrediti dužinu i trajanje osmeha. Već su ustanovljeni oni prostojni i nepristojni.😀😀😀

        Komentar od shunjalica | 19. mart 2011.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: