Sashin blog

…jos jedna od zivotnih faza…

Smajlici i zvezdice….

                                                                     I

 Postoje ljudi u mom zivotu koji samo prolaze, a ipak ostave neki trag…. postoje oni koji su prisutni tu desetinama godina…to su ona prijateljstva iz mladosti kakva se ne mogu ponoviti vise nikada…..To su ljudi sa kojima sam isla u osnovnu skolu, zatim u srednju, pa na studije….jako duga poznanstva…. postoje poznanici – dobri, dragi, ali, nisu prijatelji…a postoje oni koji su – pa, samo poznanici….Postoje oni koji su posebni na svoj nacin – koje ne mogu da ubrojim ni u jednu od ovih grupa….

Postoje i oni koji prolaze, a ne ostave nikakav trag…kao oni leptirici koji se zalecu u svetlost…. Pravi prijatelji su mi uglavnom oni iz mladosti. Zapravo, u danasnje vreme je privilegija imati pravog prijatelja .

Elem… jedan obican dogadjaj mi je izbacio iz prstitja celu ovu pricu o prijateljima…

Relativno skoro sam bila u nekom bedaku…onako zarozana… dronjava… nikakva…Kada ti se place, a zapravo ne postoji neki pravi razlog, vec eto…. sve se nesto skupi….. Mogu ja da prevazidjem takve trenutke – nekada lakse, nekada teze, ali…mogu sama…. Tada sam pozelela prijateljsku ruku…. eto…jednostavno mi je zatrebao prijatelj…nije greh, nije slabost, nego….osetila sam se nekako samom…. Uzela sam telefon i okrenula moju Zoricu. Pitala sam je samo da li je kod kuce, a ona mi je odgovorila: „Stavljam kafu …..kupi biter-lemon“. Toliko…Znala sam da me „provaljuje“ po glasu i da nema potrebe bilo sta da objasnjavam. Dok sam stigla kod nje, Buba je vec sedela na „svom“ mestu za trpezarijskim stolom, a ja….

Osecala sam se ponovo kao studentkinja od 19 godina koja ide da vezba matematiku i mehaniku sa svojim drugaricama – koleginicama…. Momentalno mi se vratilo ono vreme kada smo se selile od jedne do druge iz dana u dan…. Listici za yamb i kockice koji su nestajali na nemogucim mestima kada se pojave roditelji sa posla…. Gomile papira… lenjira… kafe i sakrivenih pepeljara…. I danas me neki mirisi podsete na to vreme….

Kada sam najzad sela na „svoje“ mesto, gde su me cekali kafa i pitje, osetila sam se… sta znam…. sigurno…. lakse… oslobodjeno…ne znam bas da li bih umela da opisem taj osecaj. u svakom slucaju – divno:) I bez obzira da li bih dobila konkretnu pomoc u takvom trenutku, beskrajno mnogo mi je znacio osecaj da imam prijatelje koje mogu pozvati u bilo koje doba dana ili noci i koji ce biti tu za mene. I da…jos nesto…. Nikada se ne ustrucavam da im pokazem koliko ih volim i koliko mi znace… takodje se ne ustrucavam da ih iskritikujem i kazem svoje misljenje, kakvo god da je…To nekada moze da bude i prilicno burno, histericno, euforicno, ali…. oni me dobro poznaju i vrlo dobro znaju sta mogu da ocekuju od mene🙂

Hvala mojim dragim prijateljima🙂

                                                                   II

 Rekla sam da postoje i ljudi koji su posebni na neki svoj nacin, a ne mogu da ih ubrojim ni u jednu grupu….. Nisu mi prijatelji… nisu poznanici… nisu ni kao oni leptirici koje sam pomenula…. Oni su…pa – nesto posebno🙂 Posebni su zbog svog stava…. zbog nacina na koji razmisljaju… zbog svojih interesovanja…. zbog kojecega…O tim ljudima ne pricam ni sa kime… Te ljude ne ocenjujem…ne procenjujem… ne sudim im…Ne dozvoljavam u mom prisustvu da ih iko pominje u negativnom kontekstu – kod mene su zasticeni kao beli medvedi… Tim ljudima mogu pokazati svoju naklonost jednostavnim smeskom, nekim bezazlenim gestom…. Te ljude izuzetno postujem, prija mi komunikacija sa njima, raduje me njihovo prisustvo, pa iako ima jedan broj njih koje nisam ni upoznala oci u oci, to ne pravi prepreku da izgradim svoje misljenje o njima i da budu za mene „posebni“…. Neki od njih su nestali …. jednostavno se izgubili ko-zna-gde…. Neki novi su se pojavili…. Neki nestanu na kratko pa se ponovo pojave, a onda imam osecaj kao da su u stvari sve vreme bili tu.

Ti ljudi znaju da su mi dragi, a sve se zavrsava smajlicima, zvezdicama ili „$“ , sto nekada moze da kaze vise nego reci. Bar meni :)))

 

               

30. novembar 2009. - Posted by | Nesto licno | , , , ,

1 komentar »

  1. Ne znam kako natrcah na ovaj prelijepi tekst o prijateljima…da trazila sam smajlica da posaljem drugarici koja je u bedaku, tuzna je i tako..i posto mi se ova slicica svidjela, kliknem na nju i otvori mi se ovaj tekst, koji sam u jednom dahu procitala..Nevjerovatno, kakva romanticna dusa.
    Predivan clanak i vidi se kako su prijateljstva vazna i kako ih treba cuvati…
    Pozdrav,
    Lela

    Komentar od Lela | 29. maj 2012. | Odgovor


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: