Sashin blog

…jos jedna od zivotnih faza…

Prevara – nase drugo „ja“

Vise puta mi je baba govorila: ne osudjuj druge – nikada ne znas sta moze da ti se desi sutra, pa da se i ti nadjes u takvoj situaciji. Boze, koliko je ta zena bila mudra!
S’obzirom da se moj brak raspao zbog cudnog shvatanja dragog mi supruga, da moze da se svrcka levo desno, pomislila sam: da li bih ja mogla da se svrckam levo desno?

U periodu razilaska su mi bili krivi svi zivi… i on i ona… ona mije bila nekako “posebno kriva”, posebno jer je bila moja drugarica i to dobra (bar sam tada tako mislila)… krivi su mi bili i njeni roditelji sto su je rodili, njeno selo odakle je dosla, njena skola i profesori, komsije…ma, svi su mi bili krivi. Razmisljala sam i o tome koliko ima moje krivice. Kako sam bila emotivni ovisnik o njemu, trudila sam se na sve moguce nacine da ne postanem jedna od onih zena , koje, kada se udaju, zaborave da su ikada bile zene, negovane, provokativne….zenstvene… Danima sam mucila sebe snimajuci filmove u glavi gde sam, naravno, ja glavna junakinja, a ona negativac i gde je srecem na ulici i treskam o beton (sobzirom da bi mi moja konstitucija u odnosu na njenu to omogucila). Gospode kako sam bila agresivna u tom periodu! A onda sam je makla sa svog horizonta i smestila je u grupu „totalno nebitnih ljudi“. Lagano je i iz te grupe nestala, tako da….kako ono bese njeno ime?? Onda sam svoje negativne misli fokusirala na njega. Znam, znam da nije lepo nekome zeleti zlo…nije hriscanski…. znam da bih trebala da budem iznad toga…. znam da ..sve znam, a opet…

Elem, zasto sam sve ovo pocela? Moja prijateljica …dobra prijateljica, koja je u grupi „bitnih ljudi“, posle mucnog razvoda je jedno duze vreme bila u depresiji… dubokoj depresiji… ultra-mega-hiper depresiji….mislim – umalo da se samoubije. Jedno vreme se bacila i na alkohol, ali…
Isla je kod psihitja, radila na sebi (i radili su na njoj) i dosla je malo sebi. Jbg – neki od nas to teze prebole, a neki lakse. Nakon svega toga, jedna od najcescih izjava je bila: JA TO NIKADA NE BIH URADILA DRUGOJ ZENI!! Pa ok… slazem se sa time. Ne kazem sada da treba da postoji neko „svetsko udruzenje zena“ gde ce medjusobno voditi racuna jedna o drugoj, saosecati sa svojim klubskim drugaricama, ali stvarno sam ubedjena da treba postojati neki, da kazem, kodeks ponasanja. Duboko verujem u ono „ne cini drugima ono sto ne zelis da tebi bude ucinjeno“. Slozila sam se sa njom 100% ! A onda je jednoga dana dosla i izvaljala: „Jaaoooo, sto je fiiin….jaooo sto je dobar…jao sto je zgodan…..jaooo kakav seeex“ !!!!

Samo sam treptala i cekala nastavak…. Idilicna prica… emocije…i hemija i fizika…. u cemu je kvaka?? „Jbg – ozenjen je“! …Trep! (to je moj trep)…. A njen odgovor na sve je: „Ko joj je kriv kada ne moze da ga zadrzi pored sebe ! Nisam ja kriva!! Da nisam ja. bila bi neka druga“… i jos kojekakva sranja…

Dok smo u mojoj dnevnoj sobi pijuckale kafu, posmatrala sam je…. Kada li mi je promakla njena transformacija? Izgledala je kao beskrupulozna zena koja zna sta hoce … To bi mi se svidjalo da nije u pitanju – to sto jeste. Pominjala je njegov razvod i …ne znam vise sta jos…
“ Da li si svesna da ces mozda neku drugu zenu dovesti u ono stanje u kome si sama bila? Da li si svesna da radis upravo ono sto je tebi uradjeno i apsolutno nemas grizu savesti“?
„Pa….. nisam ja kriva ako ona to ne moze da svari…. nisam ja kriva sto ona nije umela da ga zadrzi… nisam ja kriva ako ona ne ume da se izbori sa nekim stvarima…“
Pokusavala sam da joj objasnim da je upravo opisala sebe iz „nekog perioda“, ali… dzabe…

Druzimo se i dalje, ali… izbegavam pricu o njenom emotivnom zivotu. I opet razmisljam o tome da li sam JA kriva sto nisam umela da ga zadrzim? Da li je ta zena kriva? Da li bih ja to uradila? I ranije, a i sada sam sigurna da ne bih, ali…. zasto onda druge to rade? Zar mora uvek da bude ono: „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“? Zar nam je nasa trenutna sreca toliko bitnija od necije tudje nesrece za koju smo sami odgovorni? Ili ja jos uvek isuvise verujem u neke stvari … u neku dobrotu, postenje i fer-play kod ljudi? Ko zna…

Advertisements

29. maja 2010. Posted by | Nesto licno | , | 13 komentara

Apokalipsa …danas…sutra…prekosutra….

Zadnjih dana me onako, nesto uhvatilo…nije tuga…nije seta, nego, onako…kao nekakav nemir….Ne postoji pravi razlog za to, nego eto…. tako s’vremena na vreme…..E, a sta to znaci? To znaci da mi je frka, jer, kad god mene uhvati takav nemir, desi se neko sranje…..Nisam ja neka baba Vanga ili ona prorocica Zorka (kako li se vec zove), ali, eto….desava se…..Naravno da to nisu neke „kataklizmicke“ pizdarije, ali nisu ni tipa „polomio mi se duboki tanjir od svadbenog servisa, pa je isti sada rasparen“. Neeee… Obicno je to iznenadjenje u obliku plave koverte od suda ili poreske….moze da bude i neka bolest, ali ipak bih vise volela da mene zakaci nego meni drage osobe, jer kada su deca u ptanju, to su obicno povrede nanete ostim predmetima….. Poseban problem mi pravi mladje dete, jer nije u bas prijateljskim odnostima sa staklenim stvarima u kuci. Doduse, i serpe prave problem….neki dan sam joj objasnjavala da serpe nisu za jednokratnu upotrebu i da je ekstremno cudno sto joj je zagorela supa….. Elem, posto sam pocela da razmisljam i o tome da se nevolja lepi na tebe ukoliko mnogo razmisljas o njoj, pocela sam da padam u jos veci bedak, a onda mi je nesto totalno odvratio misli na desetu stranu…..

Cula sam klince kako nadugacko i nasiroko laprdaju o „uobicajenoj gluposti za njihove godine“, tj. o apokalipsi….nestanku ovog naseg sveta kakvog ga poznajemo….kraj…the end….unistenje planete i tako to….Cak deca znaju i tacan datum !!! 21.12.2012….Naravno, kao svaka mama sam morala da se informisem, pa, iako su pokusavali da mi urlajuci u horu i nadglasavajuci jedni duge objasne, ipak sam potrazila ono sto me zanima na istom mestu gde su i oni nasli. Intenet !!!!]

I gle cuda – kada sam u pretrazivacu ukucala 2012 godinu, iskocilo je bezbroj rezultata sa istim sadrzajem: kraj majke Zemlje…nestanak zivota….bla bla…. Sate sam potrosila u citanju, gledanju i slusanju…od youtuba do nekih americkih sajtova i mogu vam reci da sam ostala onako blago, (cuj blago) iznenadjena…. Pocela sam da razmisljam kada da krenem sa sakupljanjem zaliha :o))) Salim seeeee!!!! Mogu vam reci da sam svasta nasla….. Sumeri…. Maje…. Neke stvarno fascinantne stvari ….pa onda prorocanstva….uporedjivanja…..na kraju i snimke planete Nibiru koja ce, navodno, da napravi pizdariju. Sve to onako skupa zvuci….WOOOW….Medjutim, jok… Ne postoji ni jedan relevantan dokaz da doticna planeta zaista postoji. Cak na NASA sajtu neki cika astrobiolog, lepo i smireno objasnjava kako je sve to mlacenje prazne slame i abnormalno velika internet prevara…..Zapravo me je fasciniralo koliko je vremena, zivaca, novca i sta vec, utroseno na jednu takvu nazovi “kampanju” za predstojeci film kojem je tema bas ta 2012 godina. Sa druge strane me je uzasno uplasilo toliko potenciranje cele price, jer i samo postojanje recimo “kluba 2012” u meni izaziva jezu I podseca me na neku sektu vernika kojima vrlo lako moze da se manipulise….a ima ih na hiljade….To me odmah podseti na Dzima Dzonsa, Dzonstaun i masovno samoubistvo preko 1000 ljudi koji su slepo verovali u ne-znam-ni-ja-sta……A onda slusam klince okolo koji laprdaju o tome…

A onda su u „Politici“ osvanule vesti dana: „NASA tvrdi da nece biti apokalipse 2012″… Naravno da sam odmah poturila to decama pod nos, ali, ova danasnja deca se ne daju tako lako….” A zasto poricu nesto o cemu nisu ni pisali?? Znas li ti koliku bi to paniku unelo? Naravno da moraju da kazu da nece biti nista od svega toga”….i odleprsaju……A mene ostave da razbijam glavu i da razmisljam na koji nacin da im izbijem sve to iz tintarica…. Sva sreca da im to nije preokupacija, sobzirom da u nasem okruzenju ima dovoljno uzasavajucih svakodnevnih stvari koje te dovoljno izmrcvare, tako da nemas bas mnogo slobodnog prostora u koji bi uturio jednu apokalipsu. A usput: posle objavljivanja “NASA komentara” u dnevnim novinama, sretnem g-dju Petrovic sa drugog sprata – jednu iz domaceg kluba penzionera ciji su clanovi stanari mojeg ulaza, a ona odmah sa stepenica dreknu na mene: “Cerooo….sta to pise u novinama o sudnjem danu? Nisam znala do sada da ce to tako skoro”….I sta da kazem zeni? “Neeeceee….pa vidite da kazu da nece”……”Pa vidim! Ali, cim oni kazu da nece, a niko ih nista nije pitao, tu mora da nesto smrdi….znas kao onomad kada su pisali : nemojte da pravite zalihe, nista nece da poskupi...a onda, hooop…odose cene”….Pa jes….bilo tako nesto…. Nego….nesto mi pade na pamet – pazi molim te: statisticki podaci kazu da u nasoj zemlji Srbiji, internet koristi 25% stanovnistva (u Evropi je to 50-70 %). Ti isti podaci kazu da 50% naseg stanovistva nikada ni ne zeli da koristi internet jer smatraju da je to budalastina i da im ne treba. Sta sam htela ovime da kazem? Za koji krivi su nasi dnevni mediji uzbunili tamo neke penzionere koji nisu imali pojma sta se desava na ovom internetu? Postigli su suprotan efekat…doduse, bar kod ovih mojih domacih penzosa…. mozda su oni posebna sorta? Mozda ostali ne razmisljaju na taj nacin…. mozda ne razmisljaju uopste…..Mozda nisu procitali? (sto je najmanje verovatno). Ali, moram priznati da mi nije lako izmedju klinaca koji surfuju po netu i klinaca u penzionerskim “aljinicama” koji me zaskacu kada krecem na posao. Ma….nije lako boriti se sa apokalipsom !

27. novembra 2009. Posted by | Nesto licno | , , , , , , , , | Ostavite komentar