Sashin blog

…jos jedna od zivotnih faza…

LUDE KRAVE

Kada sam se udala, moj sveze vencani muz je zeleo da me odvede kod svoje bake u selo kako bi ona upoznala snajku, posto nije mogla da doputuje na svadbu do Beograda….Ok…nemam nista protiv. Cak volim da putujem…Elem, spremismo se nas dvoje i na put do Kopaonika….

Ja sam gradsko dete. Ceo zivot sam provela na asvaltu , ali se ne zalim. Nekada mi zatreba da pobegnem malo u zelenilo, ali…pa za sta sluze Kosutnjak ili Zvezdara….U Beogradu ima dosta zelenila…Tu je i reka – obe reke…Mada, vise volim da odem na Savu(nekako je pitomija), iako imam “svoje mesto” i na obali Dunava. …Voda me smiruje…Kad god sam neraspolozena…zamisljena…tuzna…umorna…odem, pa sednem i izblejacim sat-dva na obali…gledam u vodu kao ludak, ali mi to napuni baterije, pa sam posle toga kao nova….

Da nastavim…Stigosmo mi pod Kopaonik…dodjosmo do sela….Pravo selo, boga mi – kao na slici…Ima i krave i ovce …koke i svasta nesto jos….Baka je bila kao baka iz price…(ne o Ivici i Marici, nego iz onih ruskih bajki koje smo citali kada smo bili deca- babuska-slatka, sicusna, toplog pogleda) . Svidela mi se iz cuga, a vala, i ja njoj…Mislim… umem ja to kada hocu ;o)… Malo sam bila opijena svezim vazduhom, jer moja pluca su bila adaptirana na beogradski smog…Bez smoga sam ko’ riba na suvom.. I, povede mene moj dragi tada u obilazak.. lagana setnja do brdasceta, odakle se sirio prelep pogled…Pogled se prostirao daleko, a na sve strane se zelenelo, da te prosto glava zaboli….Nas dvoje na vrhu kao iz “Prohujalo sa vihorom”….(on me zagrlio, gledamo u daljinu, a vetar mi mrsi kosu…falile jos violine da se cuju iz pozadine)…Apsolutno romanticno…Tu on jednim nametljivim pokretom pokazuje na sve oko nas uz reci: “Ovo je sve nase”… (misleci naravno na svoju familiju)….Ja trazim cigarete po dzepovima ne bih li bar malo nadoknadila nedostatak smoga…Krecemo dalje….Vec pocinje da mi biva tesko, jer nisam navikla da mnogo setam – posebno ne po svezem vazduhu….Naravno, neshvacena sam, a on me vuce da idemo do kumova…Ok.ok….gde zive?? Tu, blizu….vidis ono brdo – eno tamo…Ahaa..E, pa na njemu. Ne izgleda daleko…Zajeb… Samo je tako izgledalo….Dok smo tamo stigli, trebalo mi je vestacko disanje. Lepo su nas ljudi primili…domacinski….Tu se malo prosetamo da vidimo njihov zoo vrt, a zatim sedosmo da popijemo kafu. Bla-bla…rec po rec…u jednom trenutku pocese da pricaju o svojim konjima i kravama. Koji me je djavo vukao za jezik i terao da se mesam u razgovor, ne znam, ali, u jednom trenutku sam rekla kako mi je poznato da konji spavaju stojeci…“Da…da….tako je…po nekada samo legnu“….Ja kreten, ohrabrena tim klimoglavima, nastavljam da kenjam….”I krave spavaju stojeci”….Muk…a onda erupcija smeha….A ja – trep trep….”Kukuuu, snajkaaaa…pa gde si videla da krave spavaju stojeci”? Pa , jebem ti….sve krave koje sam ja vidjala su stajale…Doduse, vidjala sam samo one sto u daljini pasu, kada smo putovali na more….U zoo vrtu nema krava (bar ih tada nije bilo)…Ima ovaca, koza, pilitja i jos stosta, ali ni jednu jedinu kravu nisam videla. Tu moj sveze-vencani muz uskoci uz sarmantni osmeh: “Pa jesi videla da su blatnjave…sta mislis od cega?”A, jebi ga…kao da sam obracala paznju na higijenu krava….otkud znam…sele…zanele se…pale….Ljudi moji…kumovi ( i kumovski komsiluk koji je bas morao da dodje:p) su se toliko smejali da sam morala da nabacim svoj najnaivniji, najneviniji i najsarmantniji osmeh na lice, mada mi je doslo da eksplodiram i momentalno “nestanem”…Tako mi se niko nije nasmejao jos od osnovne skole, kada mi je u ucionici (sreca da nije u skolskom dvoristu) pukao lastis na suknji, pa mi je spala brzinom svetlosti na zemlju. Preziveh ja to nekako…Jos su mi onda odrzali malo predavanje o domacim zivotinjama . Padalo mi na pamet da odvalim neku budalastinu o tome kako zapravo “lude krave” non-stop stoje, te da sam to videla na CNN (nema sanse da provere), ali sam odustala. Cini mi se da su me nekako sazaljevali jer je jedina stvar koju sam znala o kravama, njihov sistem za varenje (ucili iz biologije)….Jedino mi nije jasno kako je celo selo uspelo vec sutradan da cuje kako snajka misli da krave spavaju stojeci. Godinama posle toga su mi dupe pomerali svaki put kada odemo. Mislim da sam upoznala sve okolne krave, jer su me cimali da vidim svaku koja je posla na spavanje. Nego sam mislila da su posle 20 i kusur godina to zaboravili, ali jok…Skoro mi se javila jedna ne-znam-sta-mi-dodje tetka koja me je zivo podsetila na taj dogadjaj. “Snajkaaaaa (iako vise nisam snajka, vole da me zovu tako)….jesi naucila da krave spavaju lezeciii”? Ma da…Rekla sam joj da mi je bio plan da jednu kupim i vezem na terasi, pa da joj “pratim ponasanje”, ali, jbg….nema ih u mega-marketu. Nego….a mozda samo domace krave lezu, m??? Mozda one Svajcarkinje spavaju stojeci…:)))))

29. jun 2009. - Posted by | Nesto licno |

Nema komentara.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: