Prevara – nase drugo “ja”

Vise puta mi je baba govorila: ne osudjuj druge – nikada ne znas sta moze da ti se desi sutra, pa da se i ti nadjes u takvoj situaciji. Boze, koliko je ta zena bila mudra!
S’obzirom da se moj brak raspao zbog cudnog shvatanja dragog mi supruga, da moze da se svrcka levo desno, pomislila sam: da li bih ja mogla da se svrckam levo desno?
U periodu razilaska su mi bili krivi svi zivi… i on i ona… ona mije bila nekako “posebno kriva”, posebno jer je bila moja drugarica i to dobra (bar sam tada tako mislila)… krivi su mi bili i njeni roditelji sto su je rodili, njeno selo odakle je dosla, njena skola i profesori, komsije…ma, svi su mi bili krivi. Razmisljala sam i o tome koliko ima moje krivice. Kako sam bila emotivni ovisnik o njemu, trudila sam se na sve moguce nacine da ne postanem jedna od onih zena , koje, kada se udaju, zaborave da su ikada bile zene, negovane, provokativne….zenstvene… Danima sam mucila sebe snimajuci filmove u glavi gde sam, naravno, ja glavna junakinja, a ona negativac i gde je srecem na ulici i treskam o beton (sobzirom da bi mi moja konstitucija u odnosu na njenu to omogucila). Gospode kako sam bila agresivna u tom periodu! A onda sam je makla sa svog horizonta i smestila je u grupu “totalno nebitnih ljudi”. Lagano je i iz te grupe nestala, tako da….kako ono bese njeno ime?? Onda sam svoje negativne misli fokusirala na njega. Znam, znam da nije lepo nekome zeleti zlo…nije hriscanski…. znam da bih trebala da budem iznad toga…. znam da ..sve znam, a opet… Elem, zasto sam sve ovo pocela? Moja prijateljica …dobra prijateljica, koja je u grupi “bitnih ljudi”, posle mucnog razvoda je jedno duze vreme bila u depresiji… dubokoj depresiji… ultra-mega-hiper depresiji….mislim – umalo da se samoubije. Jedno vreme se bacila i na alkohol, ali…
Isla je kod psihitja, radila na sebi (i radili su na njoj) i dosla je malo sebi. Jbg – neki od nas to teze prebole, a neki lakse. Nakon svega toga, jedna od najcescih izjava je bila: JA TO NIKADA NE BIH URADILA DRUGOJ ZENI!! Pa ok… slazem se sa time. Ne kazem sada da treba da postoji neko “svetsko udruzenje zena” gde ce medjusobno voditi racuna jedna o drugoj, saosecati sa svojim klubskim drugaricama, ali stvarno sam ubedjena da treba postojati neki, da kazem, kodeks ponasanja. Duboko verujem u ono “ne cini drugima ono sto ne zelis da tebi bude ucinjeno”. Slozila sam se sa njom 100% ! A onda je jednoga dana dosla i izvaljala: “Jaaoooo, sto je fiiin….jaooo sto je dobar…jao sto je zgodan…..jaooo kakav seeex” !!!!
Samo sam treptala i cekala nastavak…. Idilicna prica… emocije…i hemija i fizika…. u cemu je kvaka?? “Jbg – ozenjen je”! …Trep! (to je moj trep)…. A njen odgovor na sve je: “Ko joj je kriv kada ne moze da ga zadrzi pored sebe ! Nisam ja kriva!! Da nisam ja. bila bi neka druga”… i jos kojekakva sranja…
Dok smo u mojoj dnevnoj sobi pijuckale kafu, posmatrala sam je…. Kada li mi je promakla njena transformacija? Izgledala je kao beskrupulozna zena koja zna sta hoce … To bi mi se svidjalo da nije u pitanju – to sto jeste. Pominjala je njegov razvod i …ne znam vise sta jos…
” Da li si svesna da ces mozda neku drugu zenu dovesti u ono stanje u kome si sama bila? Da li si svesna da radis upravo ono sto je tebi uradjeno i apsolutno nemas grizu savesti”?
“Pa….. nisam ja kriva ako ona to ne moze da svari…. nisam ja kriva sto ona nije umela da ga zadrzi… nisam ja kriva ako ona ne ume da se izbori sa nekim stvarima…”
Pokusavala sam da joj objasnim da je upravo opisala sebe iz “nekog perioda”, ali… dzabe… Druzimo se i dalje, ali… izbegavam pricu o njenom emotivnom zivotu. I opet razmisljam o tome da li sam JA kriva sto nisam umela da ga zadrzim? Da li je ta zena kriva? Da li bih ja to uradila? I ranije, a i sada sam sigurna da ne bih, ali…. zasto onda druge to rade? Zar mora uvek da bude ono: “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”? Zar nam je nasa trenutna sreca toliko bitnija od necije tudje nesrece za koju smo sami odgovorni? Ili ja jos uvek isuvise verujem u neke stvari … u neku dobrotu, postenje i fer-play kod ljudi? Ko zna…

Jedan osmeh resava sve

Moje starije dete je za rodjendan pre mesec dana dobila ljubimca…. Ne znam da li mogu da kazem “kucnog”, ali, s’obzirom da je u kuci, znaci da je kucni. To dovodi do sledeceg pitanja: ako imas slona u kuci, da li je i on “kucni” ljubimac…. Hajde da ne sirim temu. Elem…da – nisam rekla : ljubimac je Zika – mish…. Pazi – GLODAR ! U prvom trenutku sam bila zgrozena…. Onda sam ga pogledala, onako malog (valjda beba mish), sarenog, (crno belog-kao mala krava), pa sam opet bila zgrozena. Vec posle nekog perioda sam se koliko-toliko navikla na njega, ali… i dalje sam zgrozena. Nekako sam mislila da ce ta moja “zgrozenost” da prodje, medjutim – nikako. A onda mu je Jovana kupila kavez-dupleks. Ima vecu kvadraturu u odnosu na svoju masu od mene. Hajde, ok dupleks, nego… U sklopu kaveza je onaj idiotski tocak po kome Zika jurca i valjda misli da moze da stigne negde.

E, sada… problem je sto Zika pocinje da trci obavezno posle ponoci, a tocak drchi kada se okrece. U pocetku sam mislila da neko napolju nesto vuce, lupa, drnda, ali jok! Onda sam pratila cime se hrani mis, jer trci kao drogiran. I shvatila sam da je on moj neprijatelj. NAMERNO ceka da zaspim da bi poceo da jurca! Probala sam da ga izbacim na terasu, ali se volsebno opet stvori unutra…jbg, koje god dete da dodje, unese ga. Malo me je sramota da priznam da ne mogu da spavam zbog misha ali, tako je. Bicu tvrdog srca – Zika ce da leti !

I tako, posto se nisam bas naspavala, izlazim jutros kao zombi iz stana i….i…. Vrisnula sam na sred hodnika ..(zenstveno ..zastrasujuce…birajuci reci)…” JEBEM VAM MAJKU KOMSIJSKU LOPOVSKU!!!”

Vec treci put mi kradu cvece ispred vrata! S’obzirom da sam od jutros uzasno isfrustrirana, besna, nervozna, bespomocna…. nisam nista drugo mogla do da doticnom komsiluku ostavim nesto napismeno. To “napismeno” je bilo nesto u fazonu: u zgradi zive neki koji bi mogli malo da se kultivisu i nauce nacinu ponasanja u ovom nasem gradu – dajem besplatne casove i savete, pa svratite…. mozda i dobijete neku biljku :p Zar je potrebno nekome objasnjavati da biljka, iako mi je ispred vrata …MOJIH VRATA… nije “zajednicka imovina” . Bez obzira sto je posle mozda paze, cuvaju, zalivaju i tako to, ipak je to MOJEEE!! Sve u svemu, resila sam da nesto uradim…jos ne znam tacno sta, ali – smislicu!! Jbg – nemam pored sebe muskarca koji bi se borio za moja (i naravno svoja) prava, jer ja ovako jadna… nezasticena… slabasna zena… ne znam kako da izadjem na kraj sa svim strahotama, problemima, uzasima i ostalim sranjima koje nosi “soliranje”. Preterujem? Paaa…mozda malo Medjutim, evo primera: onomad (ima desetak dana) na parkingu ispred firme lepo ja vozim Yugisu trazeci mesto za parking i vidim na nekoliko metara ispred sebe lika koji je stao da izbaci iz kola zensko stvorenje. Stanem ja regularno…bez zurbe… bez frke… cekam… Zenska je izasla i krenula svojim putem, a on je lagano krenuo napred. Naravno, ja krenem za njim, jer, apsolutno nema svrhe da stojim na sred ulice i cekam da prodje radno vreme. Elem… spodoba je zakocila, (zakocila i ja) a onda je ….krenuo u rikverc !! Uvek sam zelela da Yugisa ima neku malo snazniju sirenu – kao brodsku, na primer, medjutim, ova sirena ima vise prizvuk krave koja muche ( i to bolesne krave), tako da bez obzira sto sam ja histericno lupala po sireni, volanu, a i drala se usput kao magarac, spodoba me je tresnula. Ja izlecem iz kola uz glasno negodovanje (prevod: &*^^*#@%%^&), na sta mi on kaze: “Sto me pratis”? Trepcem i ne verujem! Valjda je shvatio kakvu je glupost izvaljao, pa je dodao: “Nisam te video”! Na moje: “I sta sada? Polomljena maska…bla bla…”, on je rekao ..on je rekao… (dize mi se pritisak i kada se setim)… “NIJE TO NISTA – IONAKO, VIDI NA STA LICI AUTO” …JBT!!!! Kao da mi je stavio prst u oko! Jeste da Yugisa ne izgleda bas najbolje – u najmanju ruku kao da sam ga izvadila sa otpada i okacila mu jelkicu da bi bolje izgledao, ali – STA TO NJEGA BRIGA!!

Dok sam se spremala da ga bacim na travnjak i pocnem da gazim, videla sam krajickom oka kako njegova cerka (ona riba sto je bila u kolima) dotrcava jelenskim skokovima…. Bilo je ocito da se uplasila za oca. Boga mi, da sam na njenom mestu, i ja bih! Uz gomilu reci od kojih polovinu nisam razumela, shvatila sam da zna mog direktora i da ce ona to da sredi…sluzbeni auto… bla bla…. Naravno, disa je otkacio i sve je ostalo kako jeste. Zasto sam ovo ispricala? Pa ovako: da imam pored sebe neko musko ne bih morala ja da se derem onoliko! A i mozda bi se doticni “gospodin” vise uplasio nekog muskarca. Ovako sam ostala ko pokisla kokoska sa polomljenom maskom. I opet se vracam na ono sto mi je rekla koleginica relativno skoro. Ujutru sam usla u kupatilo i umalo nisam poginula – vruca voda je sikljala na sve strane. Zavrnula sam ventil i otisla na posao… Usput sam razmisljala kako je to vec…ne znam ni ja koja stvar po redu u kuci koja treba da se sredi. Sa vrata kancelarije sam zaurlala: TREBA MI MUUZ!!! Na to je moja draga koleginica samo rekla: “Ne, draga- ne treba tebi muz – tebi treba majstor”…. Koja istina!!!

Dakle….kao sto sam rekla…. dan polu-depresivan…. Doduse, dan je onakav kakvim ga napravis sam ujutru. Znas ono: probudis se i resis da ti dan bude lep. (A onda se najebes mile majke komsiluku)…. Kao sto je jednom prilikom ona opajdara Ruska Jakic izjavila: “Stanem ispred ogledala i kazem sebi: kako si lepa..kako si zgodna…kako si pametna..” Ne mogu ni da zamislim kako to izgleda, medjutim, kao ideja je odlicno. Baba mi je svojevremeno govorila: “U zavisnosti od toga ko je prva osoba koja ti pozeli dobro jutro i u zavisnosti od toga na kakav nacin to uradi, takav ce ti biti ceo dan.” Znaci, ako je to neki baksuz, ceo dan ce ti biti skenjan. Da bi to nekako izbegli, treba pribeci sledecem: kada ustanemo, odemo pred ogledalo, nasmejemo se sto sladje i pozelimo sami sebi dobro jutro. Deluje ! (Pod uslovom da te ne sjebu komsije na prvom koraku iz stana). U svakom slucaju, resila sam da se slatko osmehnem i sve svoje probleme pogledam sa odredjene “distance”…. Pa zaboga….vec za koji dan ce mi sve ovo biti jako smesno i totalno nebitno, a da ne pominjem kako ce biti za koji mesec….godinu… Prema tomeeee…Osmeh na lice )