Smajlici i zvezdice….

                                                                     I

 Postoje ljudi u mom zivotu koji samo prolaze, a ipak ostave neki trag…. postoje oni koji su prisutni tu desetinama godina…to su ona prijateljstva iz mladosti kakva se ne mogu ponoviti vise nikada…..To su ljudi sa kojima sam isla u osnovnu skolu, zatim u srednju, pa na studije….jako duga poznanstva…. postoje poznanici – dobri, dragi, ali, nisu prijatelji…a postoje oni koji su – pa, samo poznanici….Postoje oni koji su posebni na svoj nacin – koje ne mogu da ubrojim ni u jednu od ovih grupa….

Postoje i oni koji prolaze, a ne ostave nikakav trag…kao oni leptirici koji se zalecu u svetlost…. Pravi prijatelji su mi uglavnom oni iz mladosti. Zapravo, u danasnje vreme je privilegija imati pravog prijatelja .

Elem… jedan obican dogadjaj mi je izbacio iz prstitja celu ovu pricu o prijateljima…

Relativno skoro sam bila u nekom bedaku…onako zarozana… dronjava… nikakva…Kada ti se place, a zapravo ne postoji neki pravi razlog, vec eto…. sve se nesto skupi….. Mogu ja da prevazidjem takve trenutke – nekada lakse, nekada teze, ali…mogu sama…. Tada sam pozelela prijateljsku ruku…. eto…jednostavno mi je zatrebao prijatelj…nije greh, nije slabost, nego….osetila sam se nekako samom…. Uzela sam telefon i okrenula moju Zoricu. Pitala sam je samo da li je kod kuce, a ona mi je odgovorila: “Stavljam kafu …..kupi biter-lemon”. Toliko…Znala sam da me “provaljuje” po glasu i da nema potrebe bilo sta da objasnjavam. Dok sam stigla kod nje, Buba je vec sedela na “svom” mestu za trpezarijskim stolom, a ja….

Osecala sam se ponovo kao studentkinja od 19 godina koja ide da vezba matematiku i mehaniku sa svojim drugaricama – koleginicama…. Momentalno mi se vratilo ono vreme kada smo se selile od jedne do druge iz dana u dan…. Listici za yamb i kockice koji su nestajali na nemogucim mestima kada se pojave roditelji sa posla…. Gomile papira… lenjira… kafe i sakrivenih pepeljara…. I danas me neki mirisi podsete na to vreme….

Kada sam najzad sela na “svoje” mesto, gde su me cekali kafa i pitje, osetila sam se… sta znam…. sigurno…. lakse… oslobodjeno…ne znam bas da li bih umela da opisem taj osecaj. u svakom slucaju – divno:) I bez obzira da li bih dobila konkretnu pomoc u takvom trenutku, beskrajno mnogo mi je znacio osecaj da imam prijatelje koje mogu pozvati u bilo koje doba dana ili noci i koji ce biti tu za mene. I da…jos nesto…. Nikada se ne ustrucavam da im pokazem koliko ih volim i koliko mi znace… takodje se ne ustrucavam da ih iskritikujem i kazem svoje misljenje, kakvo god da je…To nekada moze da bude i prilicno burno, histericno, euforicno, ali…. oni me dobro poznaju i vrlo dobro znaju sta mogu da ocekuju od mene

Hvala mojim dragim prijateljima

                                                                   II

 Rekla sam da postoje i ljudi koji su posebni na neki svoj nacin, a ne mogu da ih ubrojim ni u jednu grupu….. Nisu mi prijatelji… nisu poznanici… nisu ni kao oni leptirici koje sam pomenula…. Oni su…pa – nesto posebno Posebni su zbog svog stava…. zbog nacina na koji razmisljaju… zbog svojih interesovanja…. zbog kojecega…O tim ljudima ne pricam ni sa kime… Te ljude ne ocenjujem…ne procenjujem… ne sudim im…Ne dozvoljavam u mom prisustvu da ih iko pominje u negativnom kontekstu – kod mene su zasticeni kao beli medvedi… Tim ljudima mogu pokazati svoju naklonost jednostavnim smeskom, nekim bezazlenim gestom…. Te ljude izuzetno postujem, prija mi komunikacija sa njima, raduje me njihovo prisustvo, pa iako ima jedan broj njih koje nisam ni upoznala oci u oci, to ne pravi prepreku da izgradim svoje misljenje o njima i da budu za mene “posebni”…. Neki od njih su nestali …. jednostavno se izgubili ko-zna-gde…. Neki novi su se pojavili…. Neki nestanu na kratko pa se ponovo pojave, a onda imam osecaj kao da su u stvari sve vreme bili tu.

Ti ljudi znaju da su mi dragi, a sve se zavrsava smajlicima, zvezdicama ili “$” , sto nekada moze da kaze vise nego reci. Bar meni ))

 

               

Apokalipsa …danas…sutra…prekosutra….

Zadnjih dana me onako, nesto uhvatilo…nije tuga…nije seta, nego, onako…kao nekakav nemir….Ne postoji pravi razlog za to, nego eto…. tako s’vremena na vreme…..E, a sta to znaci? To znaci da mi je frka, jer, kad god mene uhvati takav nemir, desi se neko sranje…..Nisam ja neka baba Vanga ili ona prorocica Zorka (kako li se vec zove), ali, eto….desava se…..Naravno da to nisu neke “kataklizmicke” pizdarije, ali nisu ni tipa “polomio mi se duboki tanjir od svadbenog servisa, pa je isti sada rasparen”. Neeee… Obicno je to iznenadjenje u obliku plave koverte od suda ili poreske….moze da bude i neka bolest, ali ipak bih vise volela da mene zakaci nego meni drage osobe, jer kada su deca u ptanju, to su obicno povrede nanete ostim predmetima….. Poseban problem mi pravi mladje dete, jer nije u bas prijateljskim odnostima sa staklenim stvarima u kuci. Doduse, i serpe prave problem….neki dan sam joj objasnjavala da serpe nisu za jednokratnu upotrebu i da je ekstremno cudno sto joj je zagorela supa….. Elem, posto sam pocela da razmisljam i o tome da se nevolja lepi na tebe ukoliko mnogo razmisljas o njoj, pocela sam da padam u jos veci bedak, a onda mi je nesto totalno odvratio misli na desetu stranu…..

Cula sam klince kako nadugacko i nasiroko laprdaju o “uobicajenoj gluposti za njihove godine”, tj. o apokalipsi….nestanku ovog naseg sveta kakvog ga poznajemo….kraj…the end….unistenje planete i tako to….Cak deca znaju i tacan datum !!! 21.12.2012….Naravno, kao svaka mama sam morala da se informisem, pa, iako su pokusavali da mi urlajuci u horu i nadglasavajuci jedni duge objasne, ipak sam potrazila ono sto me zanima na istom mestu gde su i oni nasli. Intenet !!!!

I gle cuda – kada sam u pretrazivacu ukucala 2012 godinu, iskocilo je bezbroj rezultata sa istim sadrzajem: kraj majke Zemlje…nestanak zivota….bla bla…. Sate sam potrosila u citanju, gledanju i slusanju…od youtuba do nekih americkih sajtova i mogu vam reci da sam ostala onako blago, (cuj blago) iznenadjena…. Pocela sam da razmisljam kada da krenem sa sakupljanjem zaliha ))) Salim seeeee!!!! Mogu vam reci da sam svasta nasla….. Sumeri…. Maje…. Neke stvarno fascinantne stvari ….pa onda prorocanstva….uporedjivanja…..na kraju i snimke planete Nibiru koja ce, navodno, da napravi pizdariju. Sve to onako skupa zvuci….WOOOW….Medjutim, jok… Ne postoji ni jedan relevantan dokaz da doticna planeta zaista postoji. Cak na NASA sajtu neki cika astrobiolog, lepo i smireno objasnjava kako je sve to mlacenje prazne slame i abnormalno velika internet prevara…..Zapravo me je fasciniralo koliko je vremena, zivaca, novca i sta vec, utroseno na jednu takvu nazovi “kampanju” za predstojeci film kojem je tema bas ta 2012 godina. Sa druge strane me je uzasno uplasilo toliko potenciranje cele price, jer i samo postojanje recimo “kluba 2012” u meni izaziva jezu I podseca me na neku sektu vernika kojima vrlo lako moze da se manipulise….a ima ih na hiljade….To me odmah podseti na Dzima Dzonsa, Dzonstaun i masovno samoubistvo preko 1000 ljudi koji su slepo verovali u ne-znam-ni-ja-sta……A onda slusam klince okolo koji laprdaju o tome…

A onda su u “Politici” osvanule vesti dana: “NASA tvrdi da nece biti apokalipse 2012″… Naravno da sam odmah poturila to decama pod nos, ali, ova danasnja deca se ne daju tako lako….” A zasto poricu nesto o cemu nisu ni pisali?? Znas li ti koliku bi to paniku unelo? Naravno da moraju da kazu da nece biti nista od svega toga”….i odleprsaju……A mene ostave da razbijam glavu i da razmisljam na koji nacin da im izbijem sve to iz tintarica…. Sva sreca da im to nije preokupacija, sobzirom da u nasem okruzenju ima dovoljno uzasavajucih svakodnevnih stvari koje te dovoljno izmrcvare, tako da nemas bas mnogo slobodnog prostora u koji bi uturio jednu apokalipsu. A usput: posle objavljivanja “NASA komentara” u dnevnim novinama, sretnem g-dju Petrovic sa drugog sprata – jednu iz domaceg kluba penzionera ciji su clanovi stanari mojeg ulaza, a ona odmah sa stepenica dreknu na mene: “Cerooo….sta to pise u novinama o sudnjem danu? Nisam znala do sada da ce to tako skoro”….I sta da kazem zeni? “Neeeceee….pa vidite da kazu da nece”……”Pa vidim! Ali, cim oni kazu da nece, a niko ih nista nije pitao, tu mora da nesto smrdi….znas kao onomad kada su pisali : nemojte da pravite zalihe, nista nece da poskupi...a onda, hooop…odose cene”….Pa jes….bilo tako nesto…. Nego….nesto mi pade na pamet – pazi molim te: statisticki podaci kazu da u nasoj zemlji Srbiji, internet koristi 25% stanovnistva (u Evropi je to 50-70 %). Ti isti podaci kazu da 50% naseg stanovistva nikada ni ne zeli da koristi internet jer smatraju da je to budalastina i da im ne treba. Sta sam htela ovime da kazem? Za koji krivi su nasi dnevni mediji uzbunili tamo neke penzionere koji nisu imali pojma sta se desava na ovom internetu? Postigli su suprotan efekat…doduse, bar kod ovih mojih domacih penzosa…. mozda su oni posebna sorta? Mozda ostali ne razmisljaju na taj nacin…. mozda ne razmisljaju uopste…..Mozda nisu procitali? (sto je najmanje verovatno). Ali, moram priznati da mi nije lako izmedju klinaca koji surfuju po netu i klinaca u penzionerskim “aljinicama” koji me zaskacu kada krecem na posao. Ma….nije lako boriti se sa apokalipsom !

 

BLIND DATE – netju vishe

Ne znam da li ste vi imali priliku da se sa nekim nalazite, a da ga pre toga niste upoznali (mislim uzivo). Tu necu da racunam ova nasa okupljanja, jer sam stotinu ljudi tako upoznala, ali….valjda ne postoji problem kada nista ne ocekujes sem lepog druzenja. Imala sam priliku da vidim sta znaci “blind date” zahvaljujuci mojim briznim i dragim prijateljima koji kao da imaju misiju da mi nadju odgovarajuceg muskarca. Posle vise bezuspesnih pokusaja, zakljucili su da sam “teska i zahtevna”, da ih “miniram” u startu i ko zna sta jos, mada iskreno, stvarno ne mislim tako. Ovo je moj zadnji “tjoravi sastanak” i nemam nameru u skoroj buducnosti da napravim nesto slicno.

………….

- Dusiceeeeee!!!! Veceras dragi i ja izlazimo na vecericuuu…

- Bas fino….lepo se provedite…

- Dragaaa…ides i ti sa nama )

- Stooo? Neki datum??

- Neee…Moj Miki ce da povede drugara, pa da izadjemo u cetvorku.

Znala sam da je razdragana kao leptiric, jer su sve moje drugarice resile da me upoznaju sa “nekim”. Naravno, svi imamo kriterijume. Moji i nisu neki…ili su se vremenom malo srozali…Uglavnom, mora da ima visinu (da bih ja mogla da se natakarim na stikle) i mora da bude duhovit. Necu sada da naglabam da je duhovitost rezultat opste inteligencije. Uglavnom, bitno je da mi u doticnom drustvu bude interesantno, opustajuce i veselo.

- Gukniiii!! Jel idemo??

- Jel ga znas? – zakovrnula sam ocima…

- Neee, ali, kao da ga znam…Miki kaze da je “na nivou”..

E, kada Miki to kaze….Onda bolje da ne izlazim, ali…hajde – nije u redu. Kada vec neko toliko misli na mene i brine se za mene, nije u redu da ga iscooliram.

- Ok..kada? Gde?

……………………

Sve smo se dogovorile i sutradan sam se “skockala” i sacekala ih da dodju po mene. Sa doticnim su se dogovorili da se nadjemo u restoranu…

Ko me voli, voli me ovakvu kakva jesam – ne foliram se. Imam par maski koje povremeno stavim, ali imaju posebnu namenu. Za poresku upravu ili neki salter gde treba da se smeskam da mi Mica Ubica ne bi trazila FT1P (fali ti jedan papir). Dakle, bila sam …svoja…Kliberili smo se slatko, a onda se pojavio “lik”. Prvi pogled….sacovanje….aham….visok (dobio je veliki plus)….tanke usne (namtjor – baksuz)….osmeh krajevima usana gde se oci ne smeju (neiskreno i usiljeno – ne volim ljude koji imaju osmeh dok vam prilaze, a ne poznaju vas)…konvencionalno obucen, uredno, cisto i ispeglano – cipele ociscene (organizaovan tip-ne od onih opustenih). Pri upoznavanju mlitava ruka (sto me asocira na nesto ljigavo – mislim da to rukovanje nazivaju “dead fish” – mozda je mislio da ce da me povredi ako mi stegne ruku :p) i pogled u trougao koji me je odmerio. Lik je seo, prikljucio se razgovoru, ali mi je zasmetalo sto mu pogled sunja tamo-amo. Volim da igram igricu “ko ce duze” , mada nije bukvalno takva. Svodi se na to da sagovornika gledam pravo u oci i vidim da li i on to radi i koliko dugo drzi kontakt ocima. Ovaj je dobio dvojku u startu. Prekrstene ruke su govorile da ima odredjeni gard, ili da je malo stidljiv, ali ih je relativno brzo spustio-oslobodio se. Nesto smo caskali o jednoj predstavi iz Zvezdara teatra uz koju sam se otkinula od smeha kada sam je gledala, ali, tip nije ucestvovao u razgovoru. Konobar je doneo veceru bas u pravo vreme – odlican momenat da se promeni tema – hajde da pricamo malo o hrani….Promasaj…Posao? Nista….E, necu da pricam o fudbalu!! Par minuta cutanja dok se cuje samo escajg kako cangrce…Lik ili nije imao sta da kaze, ili mu je trebalo mnogo vremena da smisli sta da prica….

Zlostavljala sam hranu u tanjiru cekajuci da neko prekine tisinu koja je vec pocinjala da biva neprijatna, ali sam cvrsto resila da to necu biti ja…zrno graska je bezalo u krug a meni su pali na pamet blokeri i zeleni pioni u yayima…bolje da sam rolala kockicu veceras….mozda i stignem…zulja me leva cipela….PDV….sta bi bilo kada bih sada podrignula ko prase?….zasto u svakoj kafani ne sluze 0,5 vodku, nego 0,3?….grasak je poceo da bezi po stolu….nisam platila struju…sta cu sutra za rucak?…sex…PDV…dacu otkaz…moram da sredim terasu..qq-kada cu da perem prozore?…..registrovala sam pokret sa leve strane – odlaganje pribora za jelo…

- Hajde mi definisite uspesnog muskarca i uspesnu zenu…

Iscekivanje…

- Uspesan muskarac je onaj koji moze da zaradi vise no sto njegova zena moze da potrosi, a uspesna zena je ona koja nadje takvog muskarca..

Smeskanje…a moj idiotski, uvredjeni zenski mozak krece da googla po glavi na zadatu temu: uzvratiti istom merom sovinistickom macho muskom liku….NIKAKO….Samo sam procedila:

-Jbt…ne poznajem ni jednog “uspesnog” muskarca..Da li to znaci da nema ni uspesnih zena?? Uspesna zena je zena koja zna sta hoce i koja je zadovoljna svojim zivotom. Bez obzira da li je u pitanju porodica ili posao.

- Zena je zena, i zna se gde joj je mesto.. u kuci, da brine o muzu i deci…

AUUUUU….e…ovo mu bas nije trebalo…Balkanac je odmah dobio minus, a pritom sam se setila Tijaniceve recenice: …”balkanski orangutan koji skida sat sa ruke kada bije zenu”… Stipala sam se kako bih se obuzdala da odmah ne pocnem zucnu diskusiju u odbranu zenskog roda i mislim da sam se divno kontrolisala.

- Znas, na neki nacin si u pravu, ali, mislim – generalno…uspesna je zena koja uopste nadje muskarca. Trenutni odnos bar kod nas u gradu je 7:1 . Na jednog jadnika, sedam zena. (cula sam to na TV-u). Zapravo, na svetu ima vise zena nego muskaraca….Jbg – PRIRODA JE MUDRA!!! ,,A i iskusne zene tu imaju mnogo veci problem od neiskusnih klinki koje muskarci jure….Jednostavno – muskarci ne vole kritiku – zato im trebaju klinke koje nemaju pojma sa zivotom. Zena sam i volim sto sam zena, ali, ne smatram da mi je glavna uloga da svom coveku perem noge i budem servis za zadovoljavanje potreba svojih ukucana.

A onda je ispalio:

- Ti si jedna od onih feministkinja?”

Vec sam bila iznervirana…”Onih” ???

- Znas kako….feministkinje nisu zenske persone koje mrze muskarce i jurcaju sa toljagama kako bi usmrtile svakog vlasnika penisa…nisu ni homosexualke, ni muskobanjaste, ni azdaje…jednostavno su zene koje se zalazu za ravnopravnost polova. Volim muskarce i volim da se osecam zasticeno, ali, ne dozvoljavam da me neko smatra objektom… Ako je to feminizam, onda jesam feministkinja!!

Primetila sam da govorim sve glasnije i glasnije, pa sam morala da ucutim, jer bih u protivnom pocela da urlam. Moja drugarica Mirjana je samo treptala i uzdisala…njen Miki me je gledao sa poluotvorenim ustima i ocekivala sam da me okarakterise kao idiota, a “lik”…. Nisam skoro videla muskarca da pocrveni. Ovaj jeste – primetila sam da se najvise boje koncentrise u usima. Malo neprijatne tisine….Bas sam osecala potrebu da sredim situaciju….

- Hajde, hajde….cemu tako ozbiljna lica…pa ovo je vecita tema od kada je sveta i veka… Nisam zena koja ce sada sagnuti glavu i pocrveneti, nego cu….

Nagla sam se prema “liku” i stipnula ga za obraz (uz osmeh broj 1 iz svoje kolekcije) i namignula. Doticni se opusteno nasmejao…Mirjana je odahnula, a njen dragi me je jos uvek podozrivo gledao… Ubrzo sam izjavila kako moram kuci jer sutra…posao…rano… bla bla… Covek se kavaljerski ponudio da me otprati, pa iako sam negodovala, bilo je izglasano 3:1 da me odveze. Ne bih da prepricavam nastavak, ali,uspela sam da izadjem iz kola pred kucom bez incidenta, ijedne izgovorene ruzne reci ili uvrede.

………………

“Alooooooo!!!! Jesi usmrtila sinoc coveka??”

“Ma….bila sam dobra i fina, ali…nece vise nikada pozeleti da razmeni samnom ni jednu rec.”

“Kad si idiot…zar ne mozes da se smeskas i klimas glavom, i budes fina, smerna zenica?”

“Jbt – nisam bas toliko ocajna…uostalom, znas me – ne treba mi neko uz koga bih morala da cekam reklame na TV-u da bih mogla da mu se obratim.Hvala, ali, NE, hvala!”

Jos jedan “blind date” koji siroko otvara ochi….eh ti homo-balkanikusi.. mada…neko jednom rece: da nema balkanskih zena, ne bi bilo ni balkanskih muskaraca … Uglavnom – do daljnjeg obustavljam susrete takve vrste